Karavađo na platnu

Svetlo koje dolazi iz jedne tačke

Mikelanđelo Merizi da Karavađo, 1571–1610, radio je u Rimu, Napulju, na Malti i Siciliji. Njegov postupak, jaka dijagonalna svetlost i pozadina koja se gubi u mraku, kasnije je nazvan tenebrizam i uticao je na sve, od Rembranta do savremene fotografije. Kod njega su i sveci obični ljudi, bosi i sa licima sa ulice, što je u njegovo vreme bilo skandalozno.

Život koji liči na njegove slike

Karavađo je 1606. u tuči u Rimu ubio čoveka i ostatak života proveo u bekstvu, između Napulja, Malte i Sicilije, slikajući sve vreme. Umro je 1610. u tridesetdevetoj godini, na putu ka Rimu, gde je čekao pomilovanje. Najpoznatija dela su Poziv apostola Mateja, Večera u Emausu, Judita i Holoferno, Neverni Toma i David sa Golijatovom glavom.

Šta tama znači za zid

Ovo je jedini motiv u ponudi kod koga osvetljenje odlučuje da li slika radi. Tamna reprodukcija na tamnom zidu izgleda kao pravougaonik bez sadržaja; na svetlom zidu, sa bočnim svetlom ili malim reflektorom, dobija dubinu. Drugo pravilo je format: detalji su u polumraku, pa je ispod 70 cm širine šteta motiva.

Koji stil za koji prostor

• Krupan kadar figure ili detalja: najsigurniji izbor za manji zid.
• Cele scene sa više figura: traže 120 cm i više i razmak za gledanje.
• Slike iz delova: velike scene lakše stanu na širok zid.
• Duboki ram 30 mm: tamna slika dobija okvir i ne beži u zid.
• UV lak čuva boju ako zid dobija direktno sunce, ali na tamnim površinama pravi blagi odsjaj.

Koja dimenzija za koji zid

• Uži zid ili hodnik: 70–90 cm.
• Iznad komode ili kauča: 100–140 cm širine.
• Velika scena sa više figura: 150 cm i više.
• Ispod 70 cm detalji se gube u tamnim delovima.
• Centar slike na oko 150 cm od poda, uz bočno svetlo ako je moguće.

Dostupni motivi

Ispod je deo ponude. Klikom na motiv birate dimenziju, vrstu rama i dodatke.