Johanes Vermer (1632-1675) proveo je ceo zivot u Delftu i naslikao svega tridesetak slika. Skoro sve prikazuju jednu ili dve figure u sobi, uz svetlo koje ulazi kroz prozor sa leve strane.
To je i razlog zasto njegove reprodukcije dobro rade u kuci: nema dogadjaja, nema pokreta, samo mirna scena. Takve slike se ne trose gledanjem i lako stoje u spavacoj i radnoj sobi.
Naslikana oko 1665, danas u muzeju Mauricijus u Hagu, velicine oko 44 sa 39 cm. Nije portret odredjene osobe nego studija lica i nosnje. Na zidu radi najbolje do 90 cm visine, jer preko toga lice postaje vece od prirodne velicine.
Naslikana oko 1658-1660, danas u Rijksmuzeju u Amsterdamu. Obican prizor iz kuhinje naslikan je sa paznjom koja se inace cuva za portrete vladara. Najprirodniji izbor za kuhinju i trpezariju.
Nastala oko 1666-1668, danas u Kunsthistorijskom muzeju u Becu. Slika prikazuje slikara u ateljeu, ledjima okrenutog gledaocu, i najslozenija je Vermerova kompozicija. Trazi veci format, od 90 cm navise.
Vermer je ziveo i radio u Delftu, trgovao slikama drugih majstora i imao veliku porodicu; umro je u dugovima, u cetrdeset trecoj godini. Posle smrti je skoro dva veka bio zaboravljen, a ponovo je otkriven tek u devetnaestom veku.
Kod njega je glavna tema svetlo, a ne dogadjaj. Koristio je skupi ultramarin od lapis lazulija cak i tamo gde se ne vidi, pa boje i danas deluju cisto. Scene su svedene: prozor, sto, jedna figura i tisina.
