Leonardo da Vinci (1452-1519) ostavio je iza sebe manje od dvadeset sacuvanih slika, a ipak je najpoznatije ime u istoriji umetnosti. Vise vremena je proveo u beleznicama nego pred platnom: crtao je masine, vodu, letenje i ljudsko telo.
Za zid to znaci nesto prakticno: njegova dela su ili vrlo siroka, kao Tajna vecera, ili vrlo mirna i uspravna, kao Mona Liza. Trece nema, pa je izbor formata jednostavniji nego kod vecine slikara.
Nastajala izmedju 1495. i 1498. na zidu trpezarije manastira Santa Marija dele Gracije u Milanu. Leonardo je slikao na suvom zidu umesto klasicnog freskopisa, pa je slika pocela da propada jos za njegovog zivota; poslednja restauracija trajala je dvadeset jednu godinu. Format je izrazito sirok i trazi zid bez prekida.
Slikana otprilike izmedju 1503. i 1517, uljem na topolovoj dasci, 77 sa 53 cm, danas u Luvru. Original je mnogo manji nego sto ljudi ocekuju. Na platnu podnosi uvecanje do oko 90 cm visine, posle toga lice postaje vece od prirodne velicine.
Crtez perom nastao oko 1490, danas u Akademiji u Veneciji, gde se zbog osetljivosti papira retko izlaze. Kao motiv na zidu radi drugacije od slika: to je grafika, pa najbolje stoji u radnom prostoru i u prostorijama sa mnogo bele boje.
Rodjen je u Vinciju kod Firence kao vanbracni sin notara, ucio je u radionici Andree del Verokija, radio za milanske Sforce, pa za Firencu, i zivot zavrsio u Francuskoj, kod Amboaza, 1519. Slikarstvo mu je bilo samo jedan od poslova: bio je i inzenjer, anatom i scenograf.
Njegov potpis je sfumato, prelaz izmedju svetla i senke bez ijedne ostre linije. Zato njegova lica deluju ziva i menjaju izraz zavisno od ugla gledanja. Malo je dela zavrsio jer je stalno menjao i isprobavao, a upravo ti eksperimenti su razlog zasto je Tajna vecera toliko stradala.
